Staklareva ljubav: bajka o samospoznaji i odrastanju\n"Staklareva ljubav" je bajka srpske književnice Grozdane Olujić koja govori o samospoznaji i odrastanju. Samospoznaja kao sastavni deo odrastanja praćena je potrebom deteta za ljubavlju,
idealizovanom i izmaštanom. Kompozicija bajke je prstenasta, po modelu A-B-A, odnosno uvodni i završni kompozicioni okvir pripadaju svetu realnosti, dok središnji, medijalni deo sadrži fantastične elemente, svojstvene bajci kao knjiž
evnoj vrsti[^1^].\n\nFabula\nProtagonista bajke je dečak, sin staklara, koji krišom odlazi u očevu radionicu, posmatra njegov rad i žudi da i sam pravi figure od stakla. Dečak sanjari o devojčici sličnoj sebi i svu svoju ljubav
usmerava ka njoj. Osim na staklarski zanat, dečak je odmalena bio upućen i na priče starih staklara o čarobnjaku, koji onome kome se ukaže jednom u sto godina, daruje sposobnost da od stakla načini sve što poželi. Time se
fantastika kao osnovni element bajke nadovezuje na maštu i igru, ali i dečakovu potrebu za prijateljstvom i ljubavlju.\n\nPrepricana Lektira Staklareva Ljubav\nDownload https://geags.com/2wGVmr\n\n\n\nDečak jedne noći pokušava da od stakla
napravi cvet, ali u tome ne uspeva. Pred zoru je zaspao i u snu video kako se iz staklene mase pomalja devojčica, Svetlooka. Svetlooka je fantastični lik jer postoji samo u dečakovoj uobrazilji. Niko osim njega ne može da je vidi. Ona ga
prati svuda: u školi, u kući, u snu i na javi, a pomaže mu i kada pravi staklene figure u radionici. Dečakova majka primećuje da se u njemu odvija neka čudnovata promena, kao i da on u očima ima neki čudan sjaj. Ipak, čak ni
ona nije znala šta se to sa njim zbiva.\n\nSvetlooka je rekla dečaku da će biti uz njega i voleti ga sve dok je on dobar i pažljiv prema njoj, dok je ne udari ili je ne gurne: "Ljubav je krhkija od stakla. Za nju je potrebno mnogo strpljenja,
mnogo nežnosti..." Ipak, jedared će dečak zaboraviti na njenu opomenu i gurnuti je kada ga naljuti njeno zadirkivanje. U tom času Svetlooka se razbila u stakleni prah i čarolija je nestala. Uzalud ju je dečak dozivao i dugo tragao za
njom. Vreme je prolazilo i dečak je sve manje mislio o njoj.\n\nTema i poruka\nTema bajke je ljubav kao najveća vrednost koja se mora negovati i čuvati. Poruka bajke je da ljubav nije samo leBiografija autora\nGrozdana Olujić je rođena 30.
avgusta 1934. godine u Erdeviku. Gimnaziju je učila u Bečeju. Diplomirala je i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Književnim radom počela je da se bavi veoma rano, još
u srednjoj školi. Svoja dela objavljivala je u listovima Stražilovo i Mlada kultura. Dobila je nagradu za najbolju priču na konkursu koji je organizovala Borba 1953. godine[^2^].\n\nKao romansijer, objavila je šest romana: Izlet u nebo (1957),
Glasam za ljubav (1962), Ne budi zaspale pse (1964), Divlje seme (1967), Glasovi u vetru (2009) i Preživeti do sutra (2017). Sabrani romani u šest knjiga objavljeni su 2018. godine u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona. Takođe, kao
bajkopisac, objavila je veliki broj bajki i zbirki bajki[^1^].\n\nNjena dela doživela su brojna izdanja u zemlji, a prevedena su na čak 36 svetskih jezika[^1^]. Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja, kako domaćih, tako i
stranih — Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004), NIN-ova nagrada za najbolji roman (2009), nagrada Politikinog zabavnika (1980), nagrada Mlado pokolenje (1980. i 1984), tri nagrade Zmajevih dečjih igara, povelja
Zmajevih dečjih igara (2001), nagrada Narodne prosvete, nagrada Telegrama, nagrada Zlatni leptir i Stara maslina (2002), nagrada Bora Stanković (2018), nagrada za najbolju svetsku priču i nagrada za najbolju modernu bajku sveta (1994)[^2^].
Dodeljen joj je viteški orden Dannebrog[^3^], 31. avgusta 1977. Bila je počasni član Univerziteta u Ajovi (SAD) od 1970. i počasni građanin grada Osla[^2^]. Preminula je 16. marta 2019. godine u Beogradu.\n\n\n 35727fac0c\n

--- SoupGate-Win32 v1.05
* Origin: fsxNet Usenet Gateway (21:1/5)